Zašto guma pokazuje stanje celog vozila
Guma je jedini deo automobila koji dodiruje put, a površina kontakta po točku nije veća od jednog dlana. Sve što vozilo radi, odnosno ubrzanje, kočenje i skretanje, prenosi se kroz te četiri male površine. Upravo zbog toga guma nosi trag svega što se dešava na trapu, u geometriji, u pritisku i u načinu vožnje, pa se po njenom izgledu vrlo pouzdano čita stanje vozila. Vozač koji nauči da prepozna tipove habanja može mnogo pre otkriti neispravnost i sprečiti da mu se pokvari i skup deo i nov komplet guma. Zbog toga se u ozbiljnom vulkanizerskom poslu guma ne posmatra samo kao potrošni materijal nego i kao pokazatelj koji vredi pogledati pri svakoj zameni i pri svakom sezonskom prelasku.
Dubina šare i granica ispod koje se ne sme ići
Zakonska granica istrošenosti postoji, ali nju vredi razumeti šire. Opšti minimum dubine gazećeg sloja iznosi milimetar i po, dok se za zimsku upotrebu traži najmanje četiri milimetra, jer ispod te vrednosti zimska guma gubi sposobnost da odvodi sneg i vodu. U samoj šari postoje i ugrađeni pokazatelji istrošenosti, odnosno male ispupčene prečke u kanalima, a kada se gazeći sloj spusti do njihovog nivoa, guma je stigla do zakonske granice. Merenje se radi na više mesta po širini i po obimu, jer se guma retko troši ravnomerno, pa vrednost sa sredine ume da prikaže lepšu sliku od stvarne. Praktično pravilo koje vredi imati na umu glasi ovako, letnja guma sa manje od tri milimetra šare bitno gubi sposobnost odvođenja vode i znatno ranije ulazi u akvaplaning, čak i kada je zakonski još upotrebljiva.
Šta znači kada su istrošene obe ivice gume
Kada je guma istrošena po spoljašnjoj i unutrašnjoj ivici, a sredina je znatno bolje očuvana, uzrok je gotovo uvek isti. Radi se o nedovoljnom pritisku, jer se guma sa premalo vazduha oslanja na ivice, a sredina se podiže i ne nosi opterećenje. Posledice nisu samo brže trošenje, nego i veći otpor kotrljanja, viša potrošnja goriva, zagrevanje gume i povećan rizik od oštećenja bočnog zida. Ovo je ujedno i najčešći oblik neravnomernog habanja, jer se pritisak proverava previše retko. Provera se radi na hladnim gumama, prema vrednostima iz uputstva ili sa nalepnice na vozilu, a ne prema broju koji stoji na samoj gumi, jer taj podatak označava najveći dozvoljeni pritisak, a ne radni.
Šta znači istrošena sredina gume
Suprotna slika daje suprotan zaključak. Kada je sredina gazećeg sloja istrošena, a ivice su dobro očuvane, guma je vožena sa previsokim pritiskom, pa se izbočila i oslanjala se samo središnjim delom. Rezultat je manja površina kontakta, duži zaustavni put, tvrđa vožnja i brže habanje. Kod gume koja je duže vožena sa previsokim pritiskom postoji i veći rizik od oštećenja pri nailasku na rupu, jer nema dovoljno elastičnosti da amortizuje udar. Vredi napomenuti i da se pritisak menja sa temperaturom, pa isti komplet zimi pokazuje manju vrednost nego leti, i da se kod punog opterećenja vozila koriste više vrednosti koje proizvođač posebno navodi.
Šta znači habanje samo sa jedne strane
Ako je istrošena samo unutrašnja ili samo spoljašnja ivica, pritisak nije uzrok. Takva slika upućuje na geometriju trapa, odnosno na ugao pod kojim točak stoji u odnosu na podlogu i na pravac kretanja. Do toga dolazi posle udara u rupu ili ivičnjak, posle zamene delova trapa, kod slegnutih opruga i kod istrošenih čaura i spona. Ovakvo habanje je podmuklo jer napreduje brzo, pa nov komplet ume da se uništi za nekoliko hiljada pređenih kilometara. Zbog toga se geometrija proverava posle svakog jačeg udara, posle zamene delova trapa i uvek kada se na gumi pojavi nejednako trošenje, a ne po kilometraži i po navici. Uz geometriju se uvek pregledaju i delovi trapa, jer podešavanje na istrošenim elementima nema smisla.
Talasasto i nepravilno habanje
Postoje i oblici habanja koji ne prate ivice nego se javljaju u talasima ili u obliku pera po ivicama blokova šare. Takva slika najčešće upućuje na istrošene amortizere, jer točak koji ne prianja ravnomerno počinje da poskakuje, pa se guma troši u ritmu tog kretanja. Uz amortizere, uzrok mogu biti i loše balansiranje, istrošeni ležajevi točka i zazor u vezama trapa. Dodatni znak koji potvrđuje sumnju je vibracija u volanu ili u sedištu pri određenoj brzini. Kod ovakvih pojava zamena gume bez otklanjanja uzroka rešava samo izgled, jer se na novom kompletu vrlo brzo ponavlja isti obrazac, a uz to je ugrožena i sama stabilnost vozila pri kočenju.
Starost gume i oštećenja koja se ne popravljaju
Guma stari i kada se ne koristi, jer gumena mešavina vremenom otvrdne i izgubi svojstva. Na boku se nalazi oznaka sa četiri cifre koja pokazuje nedelju i godinu proizvodnje, a u praksi se za gume starije od nekoliko godina preporučuje pažljiv pregled, dok se posle dužeg perioda menjaju bez obzira na dubinu šare. To se najčešće odnosi na zimske komplete sa malom kilometražom i na vozila koja malo voze. Postoje i oštećenja koja se ne popravljaju ni u kom slučaju, odnosno ispupčenje na bočnom zidu, duboke posekotine, napukline u gumi i posledice vožnje na potpuno ispumpanoj gumi, jer je tada unutrašnja struktura oštećena iako spolja izgleda ispravno. Popravka je moguća samo u gazećem delu, unutar dozvoljenih dimenzija oštećenja, i to isključivo iznutra.
Balansiranje i zašto se radi pri svakoj montaži
Balansiranje se često doživljava kao dodatna stavka, a u stvarnosti je uslov ispravnog rada. Guma i felna nikada nisu savršeno ravnomerno raspoređene mase, pa se pri velikim brzinama i najmanja razlika pretvara u snažnu vibraciju koja se prenosi na volan, na trap i na ležajeve. Zbog toga se balansiranje izvodi pri svakoj montaži gume na obruč, kao i kada se tegovi izgube ili kada se javi vibracija. Uz balansiranje se proveravaju i ventili, koji su potrošni deo, a kod vozila sa senzorima pritiska se vodi računa o zaptivačima i o ponovnom uparivanju sistema. Nakon montaže se vijci pritežu propisanim momentom i unakrsno, a kontrola pritezanja se preporučuje posle prvih pređenih kilometara.
Kako se produžava vek kompleta
Nekoliko navika donosi razliku koja se meri u hiljadama kilometara. Pritisak se proverava jednom mesečno i pre svakog dužeg puta, na hladnim gumama. Rotacija se izvodi prema uputstvu za vozilo, čime se izjednačava trošenje između osovina. Sezonska zamena se radi po temperaturi, a ne po kalendaru i po prvom snegu. Vožnja se prilagođava, jer nagla ubrzanja, oštro kočenje i brzo prolaženje kroz krivine troše gumu nesrazmerno više od mirne vožnje. Udari o ivičnjak se izbegavaju, jer jedan jak udarac ume da promeni geometriju. Uz to, skinuti komplet se čuva opran, suv, obeležen po položaju i van dometa sunca i izvora toplote, jer i uslovi skladištenja utiču na trajanje.
Kada se ide kod vulkanizera, a ne čeka sledeća sezona
Postoji nekoliko znakova kod kojih se ne čeka redovni termin. Vibracija u volanu ili u karoseriji pri određenoj brzini, povlačenje vozila u stranu na ravnom putu, stalni gubitak pritiska u jednoj gumi, vidljivo ispupčenje ili posekotina na boku i nejednako istrošene ivice spadaju u tu grupu. Isto važi i posle jačeg udara u rupu, čak i kada vozilo posle toga izgleda normalno. Provera u takvim slučajevima traje kratko, a otkriva stvari koje se na putu pokazuju u najgorem trenutku. Uz to, pri svakoj sezonskoj zameni vredi tražiti i merenje dubine šare na sva četiri točka i pogled na tip habanja, jer se tada najlakše primeti da nešto na vozilu ne radi kako treba.
