Zimske gume – Šlep služba, auto servis i vulkanizer Ruma

15Sep

Kako se čita habanje gume, šta ona govori o vozilu i kada je vreme za zamenu

Zašto guma pokazuje stanje celog vozila

Guma je jedini deo automobila koji dodiruje put, a površina kontakta po točku nije veća od jednog dlana. Sve što vozilo radi, odnosno ubrzanje, kočenje i skretanje, prenosi se kroz te četiri male površine. Upravo zbog toga guma nosi trag svega što se dešava na trapu, u geometriji, u pritisku i u načinu vožnje, pa se po njenom izgledu vrlo pouzdano čita stanje vozila. Vozač koji nauči da prepozna tipove habanja može mnogo pre otkriti neispravnost i sprečiti da mu se pokvari i skup deo i nov komplet guma. Zbog toga se u ozbiljnom vulkanizerskom poslu guma ne posmatra samo kao potrošni materijal nego i kao pokazatelj koji vredi pogledati pri svakoj zameni i pri svakom sezonskom prelasku.

Dubina šare i granica ispod koje se ne sme ići

Zakonska granica istrošenosti postoji, ali nju vredi razumeti šire. Opšti minimum dubine gazećeg sloja iznosi milimetar i po, dok se za zimsku upotrebu traži najmanje četiri milimetra, jer ispod te vrednosti zimska guma gubi sposobnost da odvodi sneg i vodu. U samoj šari postoje i ugrađeni pokazatelji istrošenosti, odnosno male ispupčene prečke u kanalima, a kada se gazeći sloj spusti do njihovog nivoa, guma je stigla do zakonske granice. Merenje se radi na više mesta po širini i po obimu, jer se guma retko troši ravnomerno, pa vrednost sa sredine ume da prikaže lepšu sliku od stvarne. Praktično pravilo koje vredi imati na umu glasi ovako, letnja guma sa manje od tri milimetra šare bitno gubi sposobnost odvođenja vode i znatno ranije ulazi u akvaplaning, čak i kada je zakonski još upotrebljiva.

Šta znači kada su istrošene obe ivice gume

Kada je guma istrošena po spoljašnjoj i unutrašnjoj ivici, a sredina je znatno bolje očuvana, uzrok je gotovo uvek isti. Radi se o nedovoljnom pritisku, jer se guma sa premalo vazduha oslanja na ivice, a sredina se podiže i ne nosi opterećenje. Posledice nisu samo brže trošenje, nego i veći otpor kotrljanja, viša potrošnja goriva, zagrevanje gume i povećan rizik od oštećenja bočnog zida. Ovo je ujedno i najčešći oblik neravnomernog habanja, jer se pritisak proverava previše retko. Provera se radi na hladnim gumama, prema vrednostima iz uputstva ili sa nalepnice na vozilu, a ne prema broju koji stoji na samoj gumi, jer taj podatak označava najveći dozvoljeni pritisak, a ne radni.

Šta znači istrošena sredina gume

Suprotna slika daje suprotan zaključak. Kada je sredina gazećeg sloja istrošena, a ivice su dobro očuvane, guma je vožena sa previsokim pritiskom, pa se izbočila i oslanjala se samo središnjim delom. Rezultat je manja površina kontakta, duži zaustavni put, tvrđa vožnja i brže habanje. Kod gume koja je duže vožena sa previsokim pritiskom postoji i veći rizik od oštećenja pri nailasku na rupu, jer nema dovoljno elastičnosti da amortizuje udar. Vredi napomenuti i da se pritisak menja sa temperaturom, pa isti komplet zimi pokazuje manju vrednost nego leti, i da se kod punog opterećenja vozila koriste više vrednosti koje proizvođač posebno navodi.

Šta znači habanje samo sa jedne strane

Ako je istrošena samo unutrašnja ili samo spoljašnja ivica, pritisak nije uzrok. Takva slika upućuje na geometriju trapa, odnosno na ugao pod kojim točak stoji u odnosu na podlogu i na pravac kretanja. Do toga dolazi posle udara u rupu ili ivičnjak, posle zamene delova trapa, kod slegnutih opruga i kod istrošenih čaura i spona. Ovakvo habanje je podmuklo jer napreduje brzo, pa nov komplet ume da se uništi za nekoliko hiljada pređenih kilometara. Zbog toga se geometrija proverava posle svakog jačeg udara, posle zamene delova trapa i uvek kada se na gumi pojavi nejednako trošenje, a ne po kilometraži i po navici. Uz geometriju se uvek pregledaju i delovi trapa, jer podešavanje na istrošenim elementima nema smisla.

Talasasto i nepravilno habanje

Postoje i oblici habanja koji ne prate ivice nego se javljaju u talasima ili u obliku pera po ivicama blokova šare. Takva slika najčešće upućuje na istrošene amortizere, jer točak koji ne prianja ravnomerno počinje da poskakuje, pa se guma troši u ritmu tog kretanja. Uz amortizere, uzrok mogu biti i loše balansiranje, istrošeni ležajevi točka i zazor u vezama trapa. Dodatni znak koji potvrđuje sumnju je vibracija u volanu ili u sedištu pri određenoj brzini. Kod ovakvih pojava zamena gume bez otklanjanja uzroka rešava samo izgled, jer se na novom kompletu vrlo brzo ponavlja isti obrazac, a uz to je ugrožena i sama stabilnost vozila pri kočenju.

Starost gume i oštećenja koja se ne popravljaju

Guma stari i kada se ne koristi, jer gumena mešavina vremenom otvrdne i izgubi svojstva. Na boku se nalazi oznaka sa četiri cifre koja pokazuje nedelju i godinu proizvodnje, a u praksi se za gume starije od nekoliko godina preporučuje pažljiv pregled, dok se posle dužeg perioda menjaju bez obzira na dubinu šare. To se najčešće odnosi na zimske komplete sa malom kilometražom i na vozila koja malo voze. Postoje i oštećenja koja se ne popravljaju ni u kom slučaju, odnosno ispupčenje na bočnom zidu, duboke posekotine, napukline u gumi i posledice vožnje na potpuno ispumpanoj gumi, jer je tada unutrašnja struktura oštećena iako spolja izgleda ispravno. Popravka je moguća samo u gazećem delu, unutar dozvoljenih dimenzija oštećenja, i to isključivo iznutra.

Balansiranje i zašto se radi pri svakoj montaži

Balansiranje se često doživljava kao dodatna stavka, a u stvarnosti je uslov ispravnog rada. Guma i felna nikada nisu savršeno ravnomerno raspoređene mase, pa se pri velikim brzinama i najmanja razlika pretvara u snažnu vibraciju koja se prenosi na volan, na trap i na ležajeve. Zbog toga se balansiranje izvodi pri svakoj montaži gume na obruč, kao i kada se tegovi izgube ili kada se javi vibracija. Uz balansiranje se proveravaju i ventili, koji su potrošni deo, a kod vozila sa senzorima pritiska se vodi računa o zaptivačima i o ponovnom uparivanju sistema. Nakon montaže se vijci pritežu propisanim momentom i unakrsno, a kontrola pritezanja se preporučuje posle prvih pređenih kilometara.

Kako se produžava vek kompleta

Nekoliko navika donosi razliku koja se meri u hiljadama kilometara. Pritisak se proverava jednom mesečno i pre svakog dužeg puta, na hladnim gumama. Rotacija se izvodi prema uputstvu za vozilo, čime se izjednačava trošenje između osovina. Sezonska zamena se radi po temperaturi, a ne po kalendaru i po prvom snegu. Vožnja se prilagođava, jer nagla ubrzanja, oštro kočenje i brzo prolaženje kroz krivine troše gumu nesrazmerno više od mirne vožnje. Udari o ivičnjak se izbegavaju, jer jedan jak udarac ume da promeni geometriju. Uz to, skinuti komplet se čuva opran, suv, obeležen po položaju i van dometa sunca i izvora toplote, jer i uslovi skladištenja utiču na trajanje.

Kada se ide kod vulkanizera, a ne čeka sledeća sezona

Postoji nekoliko znakova kod kojih se ne čeka redovni termin. Vibracija u volanu ili u karoseriji pri određenoj brzini, povlačenje vozila u stranu na ravnom putu, stalni gubitak pritiska u jednoj gumi, vidljivo ispupčenje ili posekotina na boku i nejednako istrošene ivice spadaju u tu grupu. Isto važi i posle jačeg udara u rupu, čak i kada vozilo posle toga izgleda normalno. Provera u takvim slučajevima traje kratko, a otkriva stvari koje se na putu pokazuju u najgorem trenutku. Uz to, pri svakoj sezonskoj zameni vredi tražiti i merenje dubine šare na sva četiri točka i pogled na tip habanja, jer se tada najlakše primeti da nešto na vozilu ne radi kako treba.

07Sep

Zašto automobili najviše otkazuju zimi i kako se vozilo pravilno priprema za hladne mesece

D&N AUTOD&N AUTO

Zašto se broj kvarova naglo povećava sa prvim mrazevima

Svake godine se ponavlja ista slika, odnosno čim temperatura padne ispod nule, broj vozila koja ne mogu da upale ili staju na putu višestruko poraste. Razlog nije u tome što automobili zimi postaju slabiji, nego u tome što hladnoća istovremeno pogoršava rad nekoliko sistema koji su ostatak godine radili na granici, a koje niko nije proverio dok je bilo toplo. Akumulator koji je leti uredno palio motor, zimi više nema dovoljno snage. Ulje koje je bilo dovoljno tečno, sada je gušće i traži veći napor pri startu. Guma koja je bila upotrebljiva, na hladnom kolovozu više ne prijanja. Sve to zajedno znači da se zimski kvarovi mogu predvideti, a najveći deo njih i sprečiti jednim pregledom u jesen, pre nego što stignu prvi pravi mrazevi.

Akumulator, odnosno najčešći uzrok jutarnjeg zastoja

Ako postoji jedan deo koji zimi najviše otkazuje, to je akumulator. Na niskim temperaturama hemijski procesi u njemu se usporavaju, pa raspoloživa snaga opada, dok istovremeno motoru treba znatno više energije za pokretanje zbog gušćeg ulja. Dva zahteva koja idu u suprotnim pravcima daju rezultat koji svi znaju, odnosno okretanje motora koje je sve sporije i na kraju samo škljocanje. Uz to, akumulator ima svoj vek, koji se u proseku meri u nekoliko godina, a zimi se slabost pokaže i kod onog koji je leti izgledao potpuno ispravan. Zbog toga se stanje akumulatora proverava pod opterećenjem, a ne samo merenjem napona, jer tek takvo ispitivanje pokazuje koliko snage on zaista može da isporuči. Uz proveru se čiste i kleme, jer oksidacija na njima ume da napravi isti problem kao i slab akumulator.

Ulje i hladan start, odnosno deo u kome nastaje najveće trošenje

Najveći deo trošenja motora ne dešava se na putu nego u prvim sekundama posle paljenja. Dok motor stoji, ulje se sliva u korito, pa se pri startu pokretni delovi kratko okreću sa minimalnim podmazivanjem, a na hladnoći to traje duže jer je ulje gušće i sporije stiže do svih tačaka. Upravo zato specifikacija ulja nije preporuka nego uslov, a zimska oznaka na pakovanju govori koliko dobro ulje teče na niskim temperaturama. Ulje koje ne odgovara motoru i klimi produžava taj kritičan period i ubrzava habanje. Uz pravi izbor pomaže i navika, odnosno posle paljenja se sačeka kratko, pa se kreće mirno, bez naglog dodavanja gasa, dok se temperatura ne podigne. Zagrevanje u mestu duže od minut ili dva nema smisla, jer se motor najbrže i najzdravije zagreva u laganoj vožnji.

Gorivo, rashladna tečnost i ostale tečnosti

Kod dizel motora postoji zimska pojava koju vozači često otkriju na najgori način. Na niskim temperaturama parafin u dizel gorivu počinje da se izdvaja i zapušava filter, pa motor gubi snagu ili se gasi, a to se najčešće dešava upravo posle vrlo hladne noći. Zbog toga se u zimskom periodu koristi gorivo predviđeno za niske temperature, a kod vozila koja duže stoje vredi voditi računa i o tome kada je rezervoar poslednji put dopunjen. Rashladna tečnost ima svoju tačku mržnjenja, koja se jednostavno proverava odgovarajućim instrumentom, a ne po boji i po osećaju, jer razblažena mešavina zimi vrlo lako napravi ozbiljnu štetu na hladnjaku i na bloku motora. Tečnost za pranje stakla mora imati zaštitu od zamrzavanja, jer voda u rezervoaru zimi ledi pumpu i creva, a uz to smanjuje vidljivost baš kada je najpotrebnija.

Gume, odnosno jedini kontakt sa kolovozom

Zimska guma se razlikuje od letnje pre svega po sastavu gumene mešavine, koja na niskim temperaturama ostaje elastična, dok letnja otvrdne i gubi prijanjanje čak i na suvom i čistom asfaltu. Zbog toga se zamena ne planira po pojavi snega nego po temperaturi, a granica koja se u struci najčešće pominje nalazi se oko sedam stepeni. Uz izbor gume postoji i zakonska obaveza, odnosno u zimskom periodu, kada se na kolovozu nalaze sneg, led ili poledica, vozilo mora imati zimske pneumatike na svim točkovima sa dubinom šare koja nije manja od četiri milimetra, a van naselja se podrazumeva i posedovanje lanaca. Pritisak se zimi proverava češće, jer sa padom temperature opada i pritisak u gumi, a niža vrednost znači i duži zaustavni put i brže trošenje.

Kočnice i vidljivost, odnosno dva sistema koja zimi rade najteže

Zimi se od kočnica traži više nego u bilo kom drugom periodu, a istovremeno se one nalaze u najgorim uslovima, jer su stalno izložene vlazi, soli i nečistoći sa puta. Pločice i diskovi se zimi brže troše, a posebno se proverava stanje kočionih creva i cevi, jer korozija najviše napada donji deo vozila. Uz to postoji i pojava koja zna da iznenadi, odnosno posle vožnje po mokrom i hladnom, na disku ostane sloj vlage koji pri prvom kočenju daje slabije dejstvo. Vidljivost je drugi deo priče, jer zimi vozimo u mraku znatno veći deo dana. Proveravaju se sva svetla, ispravnost i čistoća difuzora, stanje gumica na brisačima i rad grejača zadnjeg stakla, a u vozilu se drže strugač i četka. Sneg se pre polaska skida sa celog vozila, uključujući i krov, jer pri kočenju pada na vetrobran i potpuno oduzima pogled.

Šta se proverava pri jesenjem pregledu

Dobar zimski pregled traje manje od sat vremena i obuhvata sve navedeno na jednom mestu. Prvo se ispituje akumulator pod opterećenjem i proveravaju se kleme i rad alternatora. Zatim se gleda stanje ulja i vreme koje je prošlo od poslednje zamene, uz proveru da li oznaka ulja odgovara motoru. Meri se tačka mržnjenja rashladne tečnosti i dopunjava se tečnost za brisače sa zaštitom. Pregledaju se kočnice, odnosno debljina pločica, stanje diskova i nivo kočione tečnosti. Proveravaju se dubina šare i pritisak u gumama i planira se zamena kompleta. Na kraju se kontrolišu sva svetla, brisači i grejanje kabine, kao i stanje creva i kaiševa, jer guma i na njima stari. Iz tog pregleda dobija se jasan spisak onoga što treba uraditi pre zime, umesto liste kvarova usred januara.

Vozila koja zimi duže stoje

Za automobile koji se koriste povremeno važe dodatna pravila, jer im najviše šteti mirovanje. Akumulator se prazni i kada je vozilo isključeno, pa se kod dužeg stajanja preporučuje povremeno punjenje ili skidanje sa vozila, uz čuvanje na temperaturi iznad nule. Guma koja dugo stoji na istom mestu zna da poprimi trajnu deformaciju, pa se pritisak podiže i vozilo se povremeno pomeri. Ručna kočnica se kod dužeg stajanja u vlažnim uslovima može zalediti ili zaglaviti, pa se umesto nje koristi ostavljanje vozila u brzini, uz podmetače. Uz sve to, vredi znati da se kratke vožnje od nekoliko minuta zimi ubrajaju u najgori mogući režim rada, jer motor ne stigne da se zagreje, u ulju se skuplja kondenzacija, a akumulator se ne napuni ni onoliko koliko je start potrošio.

Šta držati u vozilu kroz zimu

Osnovna oprema propisana je pravilima, ali zima traži i nekoliko dodataka koji se pokažu korisnim upravo u trenutku zastoja. Uz rezervni točak ili komplet za popravku, dizalicu, ključ, sigurnosni trougao, prsluk, prvu pomoć i aparat, u vozilo se dodaju strugač, četka za sneg, rukavice, ćebe, baterijska lampa, punjač za telefon, sajla ili kablovi za paljenje i manja količina peska ili prostirka za trakciju. Kod dužih putovanja korisno je imati vodu i nešto hrane, jer se pri zastoju u koloni čeka nepredvidivo dugo. Sve to zauzima malo mesta u prtljažniku, a u realnoj situaciji pretvara ozbiljan problem u obično čekanje.

Kada se ne improvizuje nego se poziva pomoć

Postoje situacije u kojima svaka dalja improvizacija pravi veću štetu. Motor koji se pregreva ne sme se voziti dalje, čak ni do najbližeg mesta, a čep hladnjaka se ne otvara dok je sistem vruć. Vozilo koje je ostalo bez kočnice ili sa vrlo mekom papučicom ne pomera se sopstvenim hodom. Isto važi i za motor koji je stao uz neobičan zvuk, jer se time najčešće javlja ozbiljnije oštećenje. Kod smrznutog i neispravnog vozila na otvorenom putu prioritet je bezbednost, pa se prostor obeleži, putnici se sklone, a prevoz se poveri službi koja izlazi sa odgovarajućom opremom. Zimi je taj poziv utoliko važniji što čekanje na hladnoći nosi i sopstveni rizik, pa se vreme dolaska i uslovi dogovaraju odmah.