Zašto se broj kvarova naglo povećava sa prvim mrazevima
Svake godine se ponavlja ista slika, odnosno čim temperatura padne ispod nule, broj vozila koja ne mogu da upale ili staju na putu višestruko poraste. Razlog nije u tome što automobili zimi postaju slabiji, nego u tome što hladnoća istovremeno pogoršava rad nekoliko sistema koji su ostatak godine radili na granici, a koje niko nije proverio dok je bilo toplo. Akumulator koji je leti uredno palio motor, zimi više nema dovoljno snage. Ulje koje je bilo dovoljno tečno, sada je gušće i traži veći napor pri startu. Guma koja je bila upotrebljiva, na hladnom kolovozu više ne prijanja. Sve to zajedno znači da se zimski kvarovi mogu predvideti, a najveći deo njih i sprečiti jednim pregledom u jesen, pre nego što stignu prvi pravi mrazevi.
Akumulator, odnosno najčešći uzrok jutarnjeg zastoja
Ako postoji jedan deo koji zimi najviše otkazuje, to je akumulator. Na niskim temperaturama hemijski procesi u njemu se usporavaju, pa raspoloživa snaga opada, dok istovremeno motoru treba znatno više energije za pokretanje zbog gušćeg ulja. Dva zahteva koja idu u suprotnim pravcima daju rezultat koji svi znaju, odnosno okretanje motora koje je sve sporije i na kraju samo škljocanje. Uz to, akumulator ima svoj vek, koji se u proseku meri u nekoliko godina, a zimi se slabost pokaže i kod onog koji je leti izgledao potpuno ispravan. Zbog toga se stanje akumulatora proverava pod opterećenjem, a ne samo merenjem napona, jer tek takvo ispitivanje pokazuje koliko snage on zaista može da isporuči. Uz proveru se čiste i kleme, jer oksidacija na njima ume da napravi isti problem kao i slab akumulator.
Ulje i hladan start, odnosno deo u kome nastaje najveće trošenje
Najveći deo trošenja motora ne dešava se na putu nego u prvim sekundama posle paljenja. Dok motor stoji, ulje se sliva u korito, pa se pri startu pokretni delovi kratko okreću sa minimalnim podmazivanjem, a na hladnoći to traje duže jer je ulje gušće i sporije stiže do svih tačaka. Upravo zato specifikacija ulja nije preporuka nego uslov, a zimska oznaka na pakovanju govori koliko dobro ulje teče na niskim temperaturama. Ulje koje ne odgovara motoru i klimi produžava taj kritičan period i ubrzava habanje. Uz pravi izbor pomaže i navika, odnosno posle paljenja se sačeka kratko, pa se kreće mirno, bez naglog dodavanja gasa, dok se temperatura ne podigne. Zagrevanje u mestu duže od minut ili dva nema smisla, jer se motor najbrže i najzdravije zagreva u laganoj vožnji.
Gorivo, rashladna tečnost i ostale tečnosti
Kod dizel motora postoji zimska pojava koju vozači često otkriju na najgori način. Na niskim temperaturama parafin u dizel gorivu počinje da se izdvaja i zapušava filter, pa motor gubi snagu ili se gasi, a to se najčešće dešava upravo posle vrlo hladne noći. Zbog toga se u zimskom periodu koristi gorivo predviđeno za niske temperature, a kod vozila koja duže stoje vredi voditi računa i o tome kada je rezervoar poslednji put dopunjen. Rashladna tečnost ima svoju tačku mržnjenja, koja se jednostavno proverava odgovarajućim instrumentom, a ne po boji i po osećaju, jer razblažena mešavina zimi vrlo lako napravi ozbiljnu štetu na hladnjaku i na bloku motora. Tečnost za pranje stakla mora imati zaštitu od zamrzavanja, jer voda u rezervoaru zimi ledi pumpu i creva, a uz to smanjuje vidljivost baš kada je najpotrebnija.
Gume, odnosno jedini kontakt sa kolovozom
Zimska guma se razlikuje od letnje pre svega po sastavu gumene mešavine, koja na niskim temperaturama ostaje elastična, dok letnja otvrdne i gubi prijanjanje čak i na suvom i čistom asfaltu. Zbog toga se zamena ne planira po pojavi snega nego po temperaturi, a granica koja se u struci najčešće pominje nalazi se oko sedam stepeni. Uz izbor gume postoji i zakonska obaveza, odnosno u zimskom periodu, kada se na kolovozu nalaze sneg, led ili poledica, vozilo mora imati zimske pneumatike na svim točkovima sa dubinom šare koja nije manja od četiri milimetra, a van naselja se podrazumeva i posedovanje lanaca. Pritisak se zimi proverava češće, jer sa padom temperature opada i pritisak u gumi, a niža vrednost znači i duži zaustavni put i brže trošenje.
Kočnice i vidljivost, odnosno dva sistema koja zimi rade najteže
Zimi se od kočnica traži više nego u bilo kom drugom periodu, a istovremeno se one nalaze u najgorim uslovima, jer su stalno izložene vlazi, soli i nečistoći sa puta. Pločice i diskovi se zimi brže troše, a posebno se proverava stanje kočionih creva i cevi, jer korozija najviše napada donji deo vozila. Uz to postoji i pojava koja zna da iznenadi, odnosno posle vožnje po mokrom i hladnom, na disku ostane sloj vlage koji pri prvom kočenju daje slabije dejstvo. Vidljivost je drugi deo priče, jer zimi vozimo u mraku znatno veći deo dana. Proveravaju se sva svetla, ispravnost i čistoća difuzora, stanje gumica na brisačima i rad grejača zadnjeg stakla, a u vozilu se drže strugač i četka. Sneg se pre polaska skida sa celog vozila, uključujući i krov, jer pri kočenju pada na vetrobran i potpuno oduzima pogled.
Šta se proverava pri jesenjem pregledu
Dobar zimski pregled traje manje od sat vremena i obuhvata sve navedeno na jednom mestu. Prvo se ispituje akumulator pod opterećenjem i proveravaju se kleme i rad alternatora. Zatim se gleda stanje ulja i vreme koje je prošlo od poslednje zamene, uz proveru da li oznaka ulja odgovara motoru. Meri se tačka mržnjenja rashladne tečnosti i dopunjava se tečnost za brisače sa zaštitom. Pregledaju se kočnice, odnosno debljina pločica, stanje diskova i nivo kočione tečnosti. Proveravaju se dubina šare i pritisak u gumama i planira se zamena kompleta. Na kraju se kontrolišu sva svetla, brisači i grejanje kabine, kao i stanje creva i kaiševa, jer guma i na njima stari. Iz tog pregleda dobija se jasan spisak onoga što treba uraditi pre zime, umesto liste kvarova usred januara.
Vozila koja zimi duže stoje
Za automobile koji se koriste povremeno važe dodatna pravila, jer im najviše šteti mirovanje. Akumulator se prazni i kada je vozilo isključeno, pa se kod dužeg stajanja preporučuje povremeno punjenje ili skidanje sa vozila, uz čuvanje na temperaturi iznad nule. Guma koja dugo stoji na istom mestu zna da poprimi trajnu deformaciju, pa se pritisak podiže i vozilo se povremeno pomeri. Ručna kočnica se kod dužeg stajanja u vlažnim uslovima može zalediti ili zaglaviti, pa se umesto nje koristi ostavljanje vozila u brzini, uz podmetače. Uz sve to, vredi znati da se kratke vožnje od nekoliko minuta zimi ubrajaju u najgori mogući režim rada, jer motor ne stigne da se zagreje, u ulju se skuplja kondenzacija, a akumulator se ne napuni ni onoliko koliko je start potrošio.
Šta držati u vozilu kroz zimu
Osnovna oprema propisana je pravilima, ali zima traži i nekoliko dodataka koji se pokažu korisnim upravo u trenutku zastoja. Uz rezervni točak ili komplet za popravku, dizalicu, ključ, sigurnosni trougao, prsluk, prvu pomoć i aparat, u vozilo se dodaju strugač, četka za sneg, rukavice, ćebe, baterijska lampa, punjač za telefon, sajla ili kablovi za paljenje i manja količina peska ili prostirka za trakciju. Kod dužih putovanja korisno je imati vodu i nešto hrane, jer se pri zastoju u koloni čeka nepredvidivo dugo. Sve to zauzima malo mesta u prtljažniku, a u realnoj situaciji pretvara ozbiljan problem u obično čekanje.
Kada se ne improvizuje nego se poziva pomoć
Postoje situacije u kojima svaka dalja improvizacija pravi veću štetu. Motor koji se pregreva ne sme se voziti dalje, čak ni do najbližeg mesta, a čep hladnjaka se ne otvara dok je sistem vruć. Vozilo koje je ostalo bez kočnice ili sa vrlo mekom papučicom ne pomera se sopstvenim hodom. Isto važi i za motor koji je stao uz neobičan zvuk, jer se time najčešće javlja ozbiljnije oštećenje. Kod smrznutog i neispravnog vozila na otvorenom putu prioritet je bezbednost, pa se prostor obeleži, putnici se sklone, a prevoz se poveri službi koja izlazi sa odgovarajućom opremom. Zimi je taj poziv utoliko važniji što čekanje na hladnoći nosi i sopstveni rizik, pa se vreme dolaska i uslovi dogovaraju odmah.
