Kada zvati šlep službu – Šlep služba, auto servis i vulkanizer Ruma

30Sep

Lampice na instrument tabli, koje traže hitno zaustavljanje, a koje samo termin u servisu

Zašto boja lampice govori više od samog simbola

Instrument tabla savremenog automobila ume da prikaže veliki broj simbola, a vozači ih najčešće pamte po izgledu, što stvara zabunu. Mnogo korisnije je zapamtiti logiku iza boja, jer je ona jednaka kod praktično svih proizvođača. Crvena označava ozbiljan problem i zahtev da se vozilo bezbedno zaustavi, žuta ili narandžasta znači da postoji neispravnost sa kojom se sme nastaviti oprezno i sa kojom se ide u servis, a zelena i plava su samo informacija o tome da je neki sistem uključen. Sa tim pravilom vozač u prvom trenutku zna da li ima problem koji trpi ili problem koji ne trpi, a upravo se u tom prvom trenutku i odlučuje da li će se zaustaviti sa manjim kvarom ili nastaviti do velikog. Ovaj tekst prolazi kroz najvažnije lampice i objašnjava šta stvarno znače.

Lampica pritiska ulja, odnosno simbol posle koga se odmah staje

Ako postoji jedan simbol koji traži trenutnu reakciju, to je crvena lampica u obliku uljanice. Ona ne govori da je nivo ulja nizak, nego da u sistemu nema potrebnog pritiska, što znači da ulje ne stiže do pokretnih delova. Motor u takvom stanju trpi štetu iz sekunde u sekundu, a kroz vrlo kratko vreme dolazi do oštećenja ležajeva. Ispravan postupak glasi ovako, odmah se bezbedno staje, motor se gasi i ne pali se ponovo, pa se proverava nivo ulja. Čak i kada je nivo uredan, vožnja se ne nastavlja, jer uzrok može biti u pumpi, u zapušenom filteru ili u senzoru, a razlika se ne može utvrditi na putu. Ovo je ujedno i najčešći slučaj u kome vlasnik pokušava da stigne do servisa sopstvenim hodom, a upravo tih nekoliko kilometara odlučuje da li sledi popravka ili remont.

Lampica temperature i pregrevanje motora

Crveni simbol termometra ili poruka o visokoj temperaturi znači da rashladni sistem više ne odvodi toplotu. Uzroci su različiti, odnosno gubitak rashladne tečnosti, neispravan termostat, otkaz pumpe, zapušen hladnjak ili ventilator koji ne radi, ali je postupak isti. Vozilo se zaustavlja na bezbednom mestu, motor se gasi i ostavlja se da se ohladi. Čep hladnjaka ili posude se ne otvara dok je sistem vruć, jer je pod pritiskom i izbacuje vrelu tečnost. Dopuna hladnom vodom u vreo motor takođe se ne izvodi, jer nagla temperaturna razlika može izazvati pucanje. Vožnja sa upaljenom lampicom temperature, čak i na kratkoj relaciji, po pravilu vodi do deformacije glave motora i do popuštanja zaptivača, odnosno do popravke koja višestruko prevazilazi cenu prevoza.

Lampica punjenja akumulatora

Crveni simbol akumulatora ne znači da je akumulator prazan, nego da sistem punjenja ne radi, odnosno da alternator ne puni akumulator dok motor radi. Vozilo u tom trenutku radi na rezervu iz akumulatora, a taj period je kratak i meri se desetinama minuta, u zavisnosti od potrošača. Najčešći uzroci su pukao ili proklizao kaiš pomoćnih uređaja, kvar na alternatoru ili na regulatoru napona. Praktičan savet glasi ovako, isključuju se svi potrošači koji nisu neophodni, odnosno grejanje zadnjeg stakla, klima, radio i dodatna svetla, i vozilo se vozi do najbližeg bezbednog mesta ili se zaustavlja i poziva pomoć. Posebno je važno znati da kod pucanja kaiša pomoćnih uređaja kod velikog broja vozila prestaje da radi i pumpa za vodu, pa uz problem punjenja odmah sledi i pregrevanje.

Lampica kočionog sistema

Crveni simbol kočnice može značiti nekoliko stvari, a razlika je bitna. Najjednostavniji slučaj je zategnuta ručna kočnica, pa se lampica gasi čim se ona otpusti. Ako lampica ostane upaljena, razlozi su ozbiljniji, odnosno nizak nivo kočione tečnosti ili neispravnost u sistemu, a nizak nivo znači ili istrošene pločice ili curenje. Kod curenja se vozilo ne pomera sopstvenim hodom, jer se pritisak u sistemu gubi, a papučica pri jačem pritisku propada. Provera koju vozač može uraditi sam je jednostavna, odnosno pogleda se nivo u rezervoaru i oseti da li je pedala mekša nego obično. Uz ovu lampicu vredi razlikovati i simbol sistema protiv blokiranja točkova, koji je žute boje i ima drugačije značenje, o čemu se govori u nastavku.

Žute lampice, odnosno kada se vozi oprezno

Žuti simboli ne traže hitno zaustavljanje, ali ne znače ni da se mogu zanemariti. Lampica sistema protiv blokiranja znači da kočnice i dalje rade, ali bez pomoći tog sistema, pa se pri naglom kočenju točkovi mogu blokirati, a to menja ponašanje vozila naročito na mokrom i na ledu. Lampica stabilizacije govori da sistem koji koriguje proklizavanje nije aktivan. Simbol filtera čestica kod dizel vozila znači da je potrebna regeneracija, a ona se kod većine vozila postiže dužom vožnjom pri višim obrtajima, umesto gašenja i ponovnog kratkog kretanja, jer se u suprotnom filter dodatno zapuši. Simbol pritiska u gumama traži proveru sve četiri gume i po pravilu ponovno uparivanje sistema. Kod svih ovih lampica vozilo se koristi pažljivo i zakazuje se pregled.

Simbol motora, odnosno najčešće pogrešno tumačena lampica

Žuti simbol motora izaziva najviše nesigurnosti, jer pokriva veliki broj mogućih uzroka, od bezazlenih do vrlo ozbiljnih. Kada svetli mirno, vozilo se sme koristiti umereno i zakazuje se dijagnostika, jer uzrok može biti sve, od sonde u izduvu i merača protoka vazduha do sistema povrata izduvnih gasova. Kada simbol trepće, značenje je potpuno drugačije i znatno ozbiljnije, jer ukazuje na pogrešno sagorevanje, pri kome nesagorelo gorivo odlazi u izduv i vrlo brzo uništava katalizator. U tom slučaju se smanjuje opterećenje, izbegava se veća brzina i vozilo se što pre dovodi u servis, a kod izraženog gubitka snage se ne nastavlja vožnja. Za tačan uzrok je potrebno očitavanje memorije, jer isti simbol iza sebe ima desetine različitih kodova.

Šta uraditi u prvom trenutku, bez obzira na simbol

Postupak koji vredi imati u glavi je vrlo kratak. Prvo se proceni da li vozilo i dalje normalno reaguje, odnosno da li kočnica i volan rade i da li ima snage. Zatim se traži bezbedno mesto za zaustavljanje, uključuju se sva četiri pokazivača i postavlja se trougao na propisanoj udaljenosti. Podiže se haube samo kada je motor dovoljno ohlađen i kada za tim postoji potreba. Proveravaju se vidljive stvari, odnosno nivo ulja i rashladne tečnosti, da li ima mrlje ispod vozila, da li je kaiš na mestu i da li se oseća miris zagorelog. Na osnovu toga se odlučuje da li se ide dalje ili se poziva prevoz. Kod svake crvene lampice odgovor je po pravilu isti, odnosno vozilo se ne pomera sopstvenim hodom.

Zašto dijagnostika nije isto što i čitanje greške

Uređaj koji očitava kod greške je samo prvi korak, a ne odgovor. Kod govori u kom delu sistema je registrovano odstupanje, a ne koji deo je pokvaren, pa isti zapis može doći od senzora, od kabla, od konektora ili od stvarne neispravnosti na komponenti. Zbog toga se posle očitavanja gledaju živi podaci, upoređuju se vrednosti sa očekivanim i izvode se ciljane provere. Zamena dela po kodu bez te analize je najčešći razlog zbog koga se ista greška vraća posle nekoliko dana. Za vlasnika je korisno da zna i da se memorija ne briše pre nego što se zapiše, jer se time gube podaci o uslovima u kojima je greška nastala, a upravo oni najviše pomažu u pronalaženju uzroka.

Kada se poziva prevoz, a kada se ide do servisa

Granica je jasnija nego što izgleda. Prevoz se poziva kod svake crvene lampice koja se ne gasi, kod pregrevanja, kod gubitka pritiska ulja, kod sumnje na gubitak kočnice, kod trepćućeg simbola motora sa izraženim gubitkom snage, kod neobičnog zvuka iz motora i kod svakog curenja tečnosti koje se vidi ispod vozila. Do servisa se sme ići kod žutih lampica bez promene u ponašanju vozila, uz umerenu vožnju i uz zakazan termin. U svim nedoumicama vredi primeniti pravilo koje se u praksi uvek pokaže kao ispravno, odnosno cena prevoza je uvek manja od cene motora, menjača ili katalizatora, pa se u slučaju nesigurnosti bira zaustavljanje i poziv, a ne pokušaj da se stigne još malo dalje.

07Sep

Zašto automobili najviše otkazuju zimi i kako se vozilo pravilno priprema za hladne mesece

D&N AUTOD&N AUTO

Zašto se broj kvarova naglo povećava sa prvim mrazevima

Svake godine se ponavlja ista slika, odnosno čim temperatura padne ispod nule, broj vozila koja ne mogu da upale ili staju na putu višestruko poraste. Razlog nije u tome što automobili zimi postaju slabiji, nego u tome što hladnoća istovremeno pogoršava rad nekoliko sistema koji su ostatak godine radili na granici, a koje niko nije proverio dok je bilo toplo. Akumulator koji je leti uredno palio motor, zimi više nema dovoljno snage. Ulje koje je bilo dovoljno tečno, sada je gušće i traži veći napor pri startu. Guma koja je bila upotrebljiva, na hladnom kolovozu više ne prijanja. Sve to zajedno znači da se zimski kvarovi mogu predvideti, a najveći deo njih i sprečiti jednim pregledom u jesen, pre nego što stignu prvi pravi mrazevi.

Akumulator, odnosno najčešći uzrok jutarnjeg zastoja

Ako postoji jedan deo koji zimi najviše otkazuje, to je akumulator. Na niskim temperaturama hemijski procesi u njemu se usporavaju, pa raspoloživa snaga opada, dok istovremeno motoru treba znatno više energije za pokretanje zbog gušćeg ulja. Dva zahteva koja idu u suprotnim pravcima daju rezultat koji svi znaju, odnosno okretanje motora koje je sve sporije i na kraju samo škljocanje. Uz to, akumulator ima svoj vek, koji se u proseku meri u nekoliko godina, a zimi se slabost pokaže i kod onog koji je leti izgledao potpuno ispravan. Zbog toga se stanje akumulatora proverava pod opterećenjem, a ne samo merenjem napona, jer tek takvo ispitivanje pokazuje koliko snage on zaista može da isporuči. Uz proveru se čiste i kleme, jer oksidacija na njima ume da napravi isti problem kao i slab akumulator.

Ulje i hladan start, odnosno deo u kome nastaje najveće trošenje

Najveći deo trošenja motora ne dešava se na putu nego u prvim sekundama posle paljenja. Dok motor stoji, ulje se sliva u korito, pa se pri startu pokretni delovi kratko okreću sa minimalnim podmazivanjem, a na hladnoći to traje duže jer je ulje gušće i sporije stiže do svih tačaka. Upravo zato specifikacija ulja nije preporuka nego uslov, a zimska oznaka na pakovanju govori koliko dobro ulje teče na niskim temperaturama. Ulje koje ne odgovara motoru i klimi produžava taj kritičan period i ubrzava habanje. Uz pravi izbor pomaže i navika, odnosno posle paljenja se sačeka kratko, pa se kreće mirno, bez naglog dodavanja gasa, dok se temperatura ne podigne. Zagrevanje u mestu duže od minut ili dva nema smisla, jer se motor najbrže i najzdravije zagreva u laganoj vožnji.

Gorivo, rashladna tečnost i ostale tečnosti

Kod dizel motora postoji zimska pojava koju vozači često otkriju na najgori način. Na niskim temperaturama parafin u dizel gorivu počinje da se izdvaja i zapušava filter, pa motor gubi snagu ili se gasi, a to se najčešće dešava upravo posle vrlo hladne noći. Zbog toga se u zimskom periodu koristi gorivo predviđeno za niske temperature, a kod vozila koja duže stoje vredi voditi računa i o tome kada je rezervoar poslednji put dopunjen. Rashladna tečnost ima svoju tačku mržnjenja, koja se jednostavno proverava odgovarajućim instrumentom, a ne po boji i po osećaju, jer razblažena mešavina zimi vrlo lako napravi ozbiljnu štetu na hladnjaku i na bloku motora. Tečnost za pranje stakla mora imati zaštitu od zamrzavanja, jer voda u rezervoaru zimi ledi pumpu i creva, a uz to smanjuje vidljivost baš kada je najpotrebnija.

Gume, odnosno jedini kontakt sa kolovozom

Zimska guma se razlikuje od letnje pre svega po sastavu gumene mešavine, koja na niskim temperaturama ostaje elastična, dok letnja otvrdne i gubi prijanjanje čak i na suvom i čistom asfaltu. Zbog toga se zamena ne planira po pojavi snega nego po temperaturi, a granica koja se u struci najčešće pominje nalazi se oko sedam stepeni. Uz izbor gume postoji i zakonska obaveza, odnosno u zimskom periodu, kada se na kolovozu nalaze sneg, led ili poledica, vozilo mora imati zimske pneumatike na svim točkovima sa dubinom šare koja nije manja od četiri milimetra, a van naselja se podrazumeva i posedovanje lanaca. Pritisak se zimi proverava češće, jer sa padom temperature opada i pritisak u gumi, a niža vrednost znači i duži zaustavni put i brže trošenje.

Kočnice i vidljivost, odnosno dva sistema koja zimi rade najteže

Zimi se od kočnica traži više nego u bilo kom drugom periodu, a istovremeno se one nalaze u najgorim uslovima, jer su stalno izložene vlazi, soli i nečistoći sa puta. Pločice i diskovi se zimi brže troše, a posebno se proverava stanje kočionih creva i cevi, jer korozija najviše napada donji deo vozila. Uz to postoji i pojava koja zna da iznenadi, odnosno posle vožnje po mokrom i hladnom, na disku ostane sloj vlage koji pri prvom kočenju daje slabije dejstvo. Vidljivost je drugi deo priče, jer zimi vozimo u mraku znatno veći deo dana. Proveravaju se sva svetla, ispravnost i čistoća difuzora, stanje gumica na brisačima i rad grejača zadnjeg stakla, a u vozilu se drže strugač i četka. Sneg se pre polaska skida sa celog vozila, uključujući i krov, jer pri kočenju pada na vetrobran i potpuno oduzima pogled.

Šta se proverava pri jesenjem pregledu

Dobar zimski pregled traje manje od sat vremena i obuhvata sve navedeno na jednom mestu. Prvo se ispituje akumulator pod opterećenjem i proveravaju se kleme i rad alternatora. Zatim se gleda stanje ulja i vreme koje je prošlo od poslednje zamene, uz proveru da li oznaka ulja odgovara motoru. Meri se tačka mržnjenja rashladne tečnosti i dopunjava se tečnost za brisače sa zaštitom. Pregledaju se kočnice, odnosno debljina pločica, stanje diskova i nivo kočione tečnosti. Proveravaju se dubina šare i pritisak u gumama i planira se zamena kompleta. Na kraju se kontrolišu sva svetla, brisači i grejanje kabine, kao i stanje creva i kaiševa, jer guma i na njima stari. Iz tog pregleda dobija se jasan spisak onoga što treba uraditi pre zime, umesto liste kvarova usred januara.

Vozila koja zimi duže stoje

Za automobile koji se koriste povremeno važe dodatna pravila, jer im najviše šteti mirovanje. Akumulator se prazni i kada je vozilo isključeno, pa se kod dužeg stajanja preporučuje povremeno punjenje ili skidanje sa vozila, uz čuvanje na temperaturi iznad nule. Guma koja dugo stoji na istom mestu zna da poprimi trajnu deformaciju, pa se pritisak podiže i vozilo se povremeno pomeri. Ručna kočnica se kod dužeg stajanja u vlažnim uslovima može zalediti ili zaglaviti, pa se umesto nje koristi ostavljanje vozila u brzini, uz podmetače. Uz sve to, vredi znati da se kratke vožnje od nekoliko minuta zimi ubrajaju u najgori mogući režim rada, jer motor ne stigne da se zagreje, u ulju se skuplja kondenzacija, a akumulator se ne napuni ni onoliko koliko je start potrošio.

Šta držati u vozilu kroz zimu

Osnovna oprema propisana je pravilima, ali zima traži i nekoliko dodataka koji se pokažu korisnim upravo u trenutku zastoja. Uz rezervni točak ili komplet za popravku, dizalicu, ključ, sigurnosni trougao, prsluk, prvu pomoć i aparat, u vozilo se dodaju strugač, četka za sneg, rukavice, ćebe, baterijska lampa, punjač za telefon, sajla ili kablovi za paljenje i manja količina peska ili prostirka za trakciju. Kod dužih putovanja korisno je imati vodu i nešto hrane, jer se pri zastoju u koloni čeka nepredvidivo dugo. Sve to zauzima malo mesta u prtljažniku, a u realnoj situaciji pretvara ozbiljan problem u obično čekanje.

Kada se ne improvizuje nego se poziva pomoć

Postoje situacije u kojima svaka dalja improvizacija pravi veću štetu. Motor koji se pregreva ne sme se voziti dalje, čak ni do najbližeg mesta, a čep hladnjaka se ne otvara dok je sistem vruć. Vozilo koje je ostalo bez kočnice ili sa vrlo mekom papučicom ne pomera se sopstvenim hodom. Isto važi i za motor koji je stao uz neobičan zvuk, jer se time najčešće javlja ozbiljnije oštećenje. Kod smrznutog i neispravnog vozila na otvorenom putu prioritet je bezbednost, pa se prostor obeleži, putnici se sklone, a prevoz se poveri službi koja izlazi sa odgovarajućom opremom. Zimi je taj poziv utoliko važniji što čekanje na hladnoći nosi i sopstveni rizik, pa se vreme dolaska i uslovi dogovaraju odmah.